Rapid KM Forum
Da biste bili u mogućnosti da se prijavite, prvo se morate registrovati. Registracija traje samo nekoliko sekundi ali Vam zauzvrat daje mnogo više mogućnosti. Administrator takođe može dodeliti dodatne opcije registrovanim korisnicima. Pre nego što se prijavite upoznajte se sa našim uslovima korišćenja i pravilima privatnosti. Potrudite se i da pročitate pravila foruma.

Da bi sto brže i više izgradili našu zajednicu molimo vas da ostavite po neki komentar na forumu u oblast koja je vama najiteresantnija ili da otvorite novu temu za diskusiju u forumu "Rapidkmitrovica Caffe".
Rapid KM Forum

Rapid KM Forum - Kosovska Mitrovica


Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Zvonko Veselinović nije ranjen taj Pon Okt 17, 2011 6:42 am

sneska.m


Zvonko Veselinović nije ranjen



Kosovska Mitrovica -- Iako je bilo informacija da je kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović ranjen, Besim Hoti, portparol kosovske policije, negirao je ove tvrdnje.

Najpre se pronela vest da je Veselinović ranjen u nogu i da je na sopstveni zahtev napustio kosovsko-mitrovački zdravstveni centar.

Prema medijskim izveštajima, Veselinović važi za glavnog švercera nafte na severu Kosova, dok ga neki povezuju i sa mnogo ozbiljnijim kriminalnim poslovima.

Izvor:
b92.net/info/

http://rapid.forumsr.net

sneska.m


Jakšić i Ivanović: Zvonko Veselinović nije novi Arkan



BEOGRAD - Predstavnici Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije optužili su pojedine medije i političare u Beogradu za "kriminalizaciju Srba na severu Kosova.

Potpredsednik organizacije Marko Jakšić je na pres konferenciji u Beogradu odbio teze o kriminalnim strukturama na severu pokrajine, a priče o nelegalnim aktivnostima Zvonka Veselinovića nazvao "najobičnijom glupošću".

Odgovarajući na pitanja vezana za kriminal na severu Kosova, Jakšić je rekao da su pojedini beogradski mediji i političari preuzeli vokabular iz albanskih medija i da su pristali da "zločinac Tači naziva Srbe kriminalcima".

Milan Ivanović je naveo da su takve stavove mediji u Beogradu preuzeli od medija u Prištini, posebno posle izjava Vuka Draškovića i Čedomira Jovanovića.

Jakšić je, odgovarajući na pitanja vezana za Zvonka Veselinovića, odnosno pitanja da li je taj čovek "novi Arkan", rekao da poznaje Veselinovića, da je to "najobičnija glupost" i da "nikakvih ružnih saznanja" o njemu nema.

Oni su ponovo zatražili nezavisnu istragu Ujedinjenih nacija o događajima na administrativnom prelazu Jarinje 27. septembra, kao i razgovore Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom UN. Takođe, oni su ponovili tvrdnje da su na Jarinju američki vojnici Kfora pucali na građane, i da je korišćena i bojeva municija.

Izvor:
kurir-info.rs

http://rapid.forumsr.net

buki


Nov član
Nov član
Zvonko Veselinović: Znam da će pokušati da me ubiju



Ekskluzivno za „Pečat“ govori Zvonko Veselinović, Srbin iz Kosovske Mitrovice koga beogradski NATO-ljupci optužuju da je napao KFOR

Zbog lične bezbednosti Zorana Veselinovića ne objavljujemo njegovu fotografiju

Pitali Cigu ko je iz magacina koji čuva ukrao pola tone gvožđa; on kaže da je to uradio njegov sin od šest godina; ovi mu kažu da je nemoguće da šestogodišnje dete nosi teret od pola tone; na šta im on uzvrati: „Ih, kao da dete zna šta je to pola tone!“

Ovo je jedan od prastarih viceva, koji nikada ne izlazi iz mode zato što se vrlo često „javlja“ u pravom životu. Samo što u pravom životu, takozvanoj „realnosti“, skoro nikada nije smešan. Naprotiv, kada neko u realnosti pokušava da pravi ljude budalama, kao Ciga ove koji ga ispituju, to obavezno označava tragediju, u najmanju ruku dramu. Poput ove višemesečne koja potresa sever Kosova i Metohije, a svoj vatreni vrhunac je imala 27. septembra na Jarinju.

Kada, naime, pišu i govore o pucnjavi na Jarinju, beogradski mediji bezrezervno veruju Vuku Draškoviću, koji veruje svojim skupštinskim doušnicima. A oni opet veruju izveštaju srpskih obaveštajnih službi, koje najviše veruju američkim izvorima.

Niko od nabrojanih izgleda ne veruje Nebojši Radojičiću, autoprevozniku iz Leposavića. Možda zato što Radojičić nema insajdere, nego prostrelne rane. Umesto sa američkim izvorima, on se susreo sa američkim mecima. Na Jarinju su ga, spornog dana, pogodila dva takva, jedan u desnu nogu, drugi tik iznad desnog boka. Oba su mu doletela sa leđa.

Ko hoće, može i dalje da veruje američkim izvorima i nigde prikazanim fantomskim snimcima. „Pečat“ je rešio da veruje američkim kuršumima i njihovim krvavim tragovima. Dok se Drašković ili Dragan Šutanovac ne pojave sa ranama poput Radojičićevih, „Pečat“ će o sukobu na Jarinju, o vatrenom vrhuncu višemesečnih napetosti na severnom Kosmetu, javljati ono što mu kaže Radojičić. A što su, u krajnjem slučaju, već bili rekli i srpski lideri iz Kosovske Mitrovice, onako kako je „Pečat“ i preneo pre dva broja.

Isto tako, kada pišu i govore o Srbima u Kosovskoj Mitrovici, beogradski mediji skoro isključivo veruju Čedomiru Jovanoviću, u koga je uvek verovao i Beba Popović, pa mu je pozajmljivao džipove. Sam Jovanović, inače, nema nimalo poverenja u beogradske medije, i nikada im nije poverio odakle mu sredstva za telohranitelje, luksuzne vile na Dedinju i ostale mesečne potrepštine, ali oni njemu veruju bez pogovora. Kada on za Zvonka Veselinovića kaže da je „novi Arkan“, beogradski mediji to poslušno prihvataju.

Na drugoj strani, pomenuti Veselinović, 30-godišnji preduzetnik iz Kosovske Mitrovice, ima neograničeno poverenje u beogradsku štampu. Tako je „Pečatu“, u intervjuu koji možete pročitati na narednim stranama, potanko ispričao kako i koliko zarađuje od svojih poslova sa gorivom, što je iskrenost koja je, nekako, teško spojiva sa organizovanim kriminalcima. Probajte u Beogradu ili Novom Sadu da nađete „biznismena“ spremnog da vam prizna na čemu i koliko zarađuje, a kamoli kriminalca. Ili političara. Naročito liberalno-demokratskog političara.

Neki će sigurno i dalje verovati „transparentnom“ Jovanoviću kada bude pričao o mafijaškim moćnicima iz Kosovske Mitrovice. „Pečat“ će, međutim, o kriminalu na severu Kosmeta ipak radije pričati sa Veselinovićem, kome ličnu hrabrost, iskazanu u sukobima sa organizovanim, ali stvarno organizovanim šiptarskim grupama – svoju je ženu, uostalom, upoznao i zavoleo dok su zajedno dežurali na mostu koji deli severni od južnog dela grada – niko u Mitrovici ne dovodi u pitanje.

Neposredan, vedar i ljubazan, Veselinović je imao samo jednu molbu: da ga ne fotografišemo. Kaže da izbegava slikanje za medije zbog hajke koja se vodi protiv njega, kao i zbog zloslutnih informacija koje je sakupio. Nije nam bilo teško da mu udovoljimo.

Lako ćete, čitajući razgovore sa Veselinovićem i Radojičićem, uvideti koliko se to što oni pričaju, rade, žive… razlikuje od onoga kako to predstavljaju beogradski evroljubni fanatici, raspoređeni po vladajućim strukturama i najuticajnijim glasilima. Možda ćete se setiti i vica sa početka. „Ih, kao da ti Srbi sa Kosova znaju ko je pucao na njih“…

Do sada su o vama pisali i pričali mnogi beogradski mediji i političari. Šta je od toga istina? Kako biste vi sami predstavili sebe?
- Svi ovde, svi građani Mitrovice, znaju da sam još od 1999. godine uz narod, da aktivno pružam otpor albanskoj okupaciji. Da se zajedno sa svojim sugrađanima borim za neko bolje sutra. Pre četiri ili pet godina počeo sam ozbiljno da se bavim biznisom. Naravno, bavio sam se isključivo regularnim, legalnim poslovima, i Srbija to zna. Dvesta puta bi me uhapsili do sada da sam radio nešto nelegalno! Dakle, nisam ništa krijumčario, nisam ništa švercovao, nikakvim kriminalom se bavio nisam. Napravio sam novac na osnovu toga što smo imali povlastice iz Republike Srbije. To što smo uvozili bilo je bez PDV-a, neko vreme i bez akciza, ali evo, mi i sada radimo i živimo, kada plaćamo PDV i akcize. I dok nisam imao novca, dok sam, kao i svi ovde, sklapao kraj sa krajem, borio sam se za Srbiju i srpski narod. Bio sam uz narod i dok nisam imao novca, a i danas sam uz narod. Ne pada mi na pamet da odem odavde, hoću da ostanem da živim na srpskom Kosovu, uz moj narod i moje prijatelje. To njima ne odgovara, proglasili su me za neprijatelja broj jedan šiptarske države, nekoliko puta su pokušali i da me ubiju.

Kako su pokušali da vas ubiju?
- Konkretno, dva puta su pokušali eksplozivom. Na moje benzinske pumpe podmetali su eksploziv. To su svakako bili nasrtaji na moju imovinu, a vrlo verovatno i na moj život.

Možete li pobliže da nam prepričate ta dva pokušaja?
- Na ovoj jednoj pumpi u Rudaru, toalet se zidom graniči sa mojom kancelarijom. Preko dana, kada je inače veliki obrt i gužva, poslali su nekog njihovog, on je ušao u toalet i stavio eksploziv ispod lavaboa. Čistom srećom, kada je eksploziv aktiviran, nikoga nije bilo u blizini i niko nije povređen, ali je cela pumpa otišla u vazduh.

A drugi put?
- Drugi put pokušali su na pumpi u Zubinom Potoku. Tu sam pumpu ređe obilazio, samo sredom i subotom. Iza pumpe nalazi se put, ne magistralni put, nego alternativni pravac koji spaja šiptarski i srpski deo. Jedno veče, Srbi iz tog sela su tim putem prebacivali stoku, kada su videli policijski džip kako nailazi. Oni su stoku uterali u šumu i sakrili se tamo, kako bi se sakrili od policije, jer su mislili da njih juri. Odande su videli da se taj džip parkirao kod moje pumpe, i da su iz njega izašla dvojica, noseći torbu. Ta dvojica su odneli torbu iza pumpe i tamo su je lepo namestili, nafilovali. U toj torbi je bilo 12 kilograma eksploziva, u pločama od po pola kila. E sad, kako su torbu nameštali između zida pumpe i stola koji je tu stajao, jedna ploča, na koju je bio prikačen upaljač, valjda se malo pomerila. I zato je kasnije, kada su aktivirali eksploziv, eksplodirala samo ta ploča, dok ostale nisu. Ta jedna je srušila ceo zid od pumpe. U tom trenutku, na pumpi su bila četiri moja radnika. Da su eksplodirale sve ploče, svi bi izginuli. Mogao sam da poginem, pošto sam svega petnaestak minuta pre toga otišao sa pumpe. A pazite ovo: oni seljaci, koji su krili stoku u šumi, sutradan su ispričali šta su videli, da je policija postavila eksploziv. Nisu prilazili bliže, pa nisu uspeli da vide tablice, ali su lepo opisali džip i dvojicu kako postavljaju torbu sa eksplozivom. Ali, nikakva istraga nije sprovođena, barem da ja znam. Niko iz policije nije me posle obavestio o bilo kakvoj istrazi. Samo je došla lokalna policije, napravila zapisnik i to je to. Nedugo posle ovoga, možda nekoliko nedelja kasnije, na mene su i pucali, upravo na toj pumpi u Zubinom Potoku. Bio sam tamo sa nekoliko prijatelja, kada je na nas neko otvorio vatru iz obližnjeg sela. Dva, tri rafala su ispalili na nas. Mi smo zalegali i posle toga je pucnjava prestala, a srećom niko nije bio ranjen.

Priča se da vas je na nišan uzeo lično brat Hašima Tačija, pošto se bavi trgovinom benzina, a vi ste mu konkurencija zbog povoljnih cena. Da li verujete u to?
- Zaista ne znam ko se od Šiptara bavi trgovinom benzina, niti me zanima. Mogu samo da kažem da nisam ja taj jedan, koji njima nešto remeti. Na severu Kosova imate 30-ak pumpi, a samo su dve moje. Sve te benzinske pumpe rade mnogo dobro, čak i bolje od mene i zarađuju više. Sve su u vlasništvu Srba. Tako da ne verujem da zbog goriva udaraju baš na mene, mada ko zna?!

Šta kažete na tvrdnje da cela ova kriza ide vama u prilog i da zato održavate napetu, zategnutu situaciju na severu Kosmeta?
- Evo, sada ću da vam objasnim kako to meni ide u prilog. Za mene radi 30 kamiona, neki su i moje vlasništvo, neki pripadaju mojim prijateljima, ali su u mojoj službi. Jedan kamion mesečno donosi tri hiljade evra čistog novca, to je zarada koja ostaje kada se pokriju svi troškovi. Trideset kamiona, to je, dakle, 90 hiljada evra. Novac mi donosi i pumpa, nešto manje u poslednjih godinu dana nego ranije, ali neka bude da mi od nje ostane 40 do 50 hiljada evra mesečno. Prvo, od kada su počele ove blokade, moji kamioni su svi parkirani. Svi moji i kamioni mojih prijatelja stavljeni su na raspolaganje narodu i predsednicima opština, da se od njih prave blokade. To svi znaju. Drugo, prva pumpa koja je zabetonirana, blokirana sa obe strane, upravo je moja pumpa. Eto, to su ti moji interesi. Već mesecima dajem radnicima platu iz svog džepa, zato što nemam drugih prihoda. Grehota mi je da otpuštam ljude u ovakvom trenutku, sve su to ljudi koji već duže vreme rade kod mene na obostrano zadovoljstvo i nadam se nekom boljem vremenu, i zato nisam hteo da ih otpuštam, nego ih plaćam iz svog džepa.

Znači, radnici vas vole?
- Ma ne samo moji radnici, niko u Mitrovici ne može ništa da mi zameri. Evo, slobodno napravite anketu u gradu. Nađite jednog čoveka u Mitrovici koji će reći da sam ga pokrao, prevario ili mu naudio nekako drugačije. Jednog takvog nađite, i odmah ću da se iselim iz Mitrovice!

Nečim ste ipak navukli gnev zvaničnog Beograda. Da li možda odnosom sa Borkom Stefanovićem? Glasine kažu da ste mu navodno pretili kako ćete ga ubiti ako se ponovo pojavi na severu Kosova…
- Taman posla da pretim Borku Stefanoviću! To je čovek koga je postavila država Srbija, moja država, u kojoj želim da živim, i nikada mi ne bi palo na pamet da udaram na državu ili da je izazivam tako što ću da pretim nekome koga je Beograd poslao. Običan sam čovek, običan smrtnik, kako bih mogao da pretim državi?!

Da li ste možda imali neke druge nesporazume sa njim, a da je to kasnije preuveličano u prepričavanju, pa je do javnosti stiglo kako ste mu navodno pretili?
- Možda cela ta priča potiče od ovoga: letos, kada su počela dešavanja na severu, jedan momak iz obezbeđenja Borka Stefanovića i Gorana Bogdanovića zvao me je da pita da li Stefanović i Bogdanović mogu da dođu da obiđu barikade u Mitrovici i okolini. Tek sam se vratio sa puta, nekoliko dana sam bio u Pirotu ili negde drugde, ne mogu ni da se setim tačno, uglavnom, kazao sam mu da nisam u toku, ali da ću da pozovem ljude iz lokalnih vlasti da ih pitam. I pozvao sam predsednike opština u Zvečanu i Mitrovici. Sa njima imam vrlo učestalu komunikaciju, jer u Mitrovici živim, a većina radnika mi je iz Zvečana, plus imam pumpu na njihovom području. Kazali su mi da prenesem da Bogdanović može da dođe, ali da su Borku Stefanoviću rekli da više nije dobrodošao ovde. Odmah sam pozvao ovog momka iz obezbeđenja i preneo mu kakav je stav. I pošto mi je to baš dobar drugar, rekao sam mu da, ako hoće, mogu da obezbedim da niko ne dira Borka Stefanovića, da ga niko ne dira na barikadama. Rekao sam mu da ću izaći ispred njega, jer verujem da mene narod ovde poštuje, i da ga niko neće napasti, ali sam dodao da neću biti kriv ako ga izvižde i izvređaju. Uglavnom, on je posle preneo dalje taj stav, da ministar Bogdanović može da dođe, a da Borko Stefanović nije dobrodošao. I to je bukvalno jedina situacija u kojoj sam Borka Stefanovića pomenuo u negativnom kontekstu, a u stvari sam samo prenosio šta je meni rečeno.

Da li ste, izuzev toga, imali neki lični kontakt sa Stefanovićem?
- Jesam, ali ranije, kada je on prvi put došao ovde. Došao je sam, i sa svojim ljudima sam ga na neki način štitio od ljudi, od naroda, koji je bio nezadovoljan odnosom vlasti iz Beograda prema njima. Kada se Borko Stefanović obraćao narodu, okupljeni ljudi su mu dobacivali, i smirivao sam ih. Bilo je i onih koji su vrlo oštro reagovali na njega, ali sam ga zaštitio, jer nije on bio kriv za situaciju u tom trenutku. E, kasnije je bačena koska, kada je zapaljeno Jarinje, pošto je neko ispričao Borku Stefanoviću da stojim iza toga. Neko mu je napunio glavu kako sam to sve organizovao, a to je narod sam zapalio. Ljudi su osetili da to treba da urade i to su i uradili. Prećutkuje se da je hiljadu ljudi bilo tamo, kada je zapaljen punkt. To je bio narodni bunt, nikakva organizacija, a najmanje moja. Sa tim nisam imao nikakve veze.

Jeste li vi bili na Jarinju tog dana?
- Ne, već sam bio u Rudaru, gde su bili i oni, Stefanović i Bogdanović. Kada je zapaljen punkt, gledao sam se sa njima u oči. A posle, kada su novinari pitali Bogdanovića za mene, on je rekao da ne zna da li sam bio sa njima ili nisam, pošto je bilo mnogo ljudi, a on me ne poznaje! Neka mu služi na čast to što kaže da me ne poznaje.

Da vam li je, zbog sve ove halabuke, ugrožena bezbednost?
- Pa, do mene su stigle neke ozbiljne pretnje i, bogami, moram ozbiljno da se čuvam, zajedno sa svim svojim ljudima. Od kada je počela ova hajka na mene, vrlo pazim gde, kada i sa kim se krećem. Ima ozbiljnih nagoveštaja da će pokušati da me ubiju.

Ko?
- Možda KFOR pošalje nekoga da me ubije, možda Albanci, ali dobio sam vrlo pouzdane informacije da će jedni ili drugi, ili zajedno pokušati da me ubiju.

Medijski ste već odstreljeni, tako reći…
- Da, ali nisam ni to ostavio bez reakcije. Podneo sam tužbu protiv svih medijskih kuća koje su svašta pisale o meni ovih dana. I nisam to uradio zarad odštete, jer ću svu odštetu dati u humanitarne svrhe, za naš narod na Kosovu i Metohiji, nego da bi prestali napadi i da bi se saznala istina. Stvarno mi je muka od svih tih gluposti koje se objavljuju o meni, od tih laži. I što je najžalosnije, to nisu laži samo o meni, već o celoj Mitrovici i severu Kosova. Evo, slobodno napišite ovako: neka se sve detaljno istraži, ceo grad, i ako se ispostavi da u severnom delu Mitrovice ima organizovanog kriminala, pristajem da robijam 20 godina! Nema ovde nikakvog organizovanog kriminala. Toga ima tamo, u južnom delu, koji je pod šiptarskom kontrolom, a ne ovde kod nas. U čitavom gradu, tvrdim vam, nema ni 20 narkomana. Ovde, u severnoj Mitrovici, nema narko-dilera. I oni koji se drogiraju, kupuju drogu od šiptarskih dilera. Kakav crni organizovani kriminal?! Ali, štampa već nedeljama piše o meni i tom navodnom kriminalu u Mitrovici, a onog čoveka što ubiše pre desetak dana svi su zaboravili. O njemu više niko ne piše, a mi smo tabu tema. To ne može da bude slučajno.

Šta mislite, zbog čega se tako radi?
- Iskreno, ishod ovih pregovora će verovatno biti vrlo nepovoljan po srpsku stranu, i zato se sada priprema teren. Predsednici opština sigurno neće prihvatiti rezultate takvih pregovora, oni već sada neće više da razgovaraju sa Borkom Stefanovićem, i to je javljeno Goranu Bogdanoviću, a on je medijima rekao kako su razgovori sa predstavnicima srpskih opština bili uspešni. Cilj je da se rasture blokade, da se narod ovde uplaši i razjedini. Tu sam im bitna meta, zato što nema mnogo prevoznika na severu Kosova, koji mogu svojim kamionima da naspu zemlju ili nekako drugačije ojačaju barikadu. Verovatno su i zato računali da me uplaše, da uplaše moje ljude, da pobegnemo, da nas sklone, pa da onda i drugi krenu za nama.

Da li ste povezani sa političkim strankama, pošto se i to pisalo po srpskoj štampi, da vas pomažu opozicione stranke, čak i da vi pomažete njih?
- Dobro se poznajem, još od ranije, sa Borisavom Pelevićem, koji je sada u SNS-u. Iznenadio me i poziv Aleksandra Vučića, on me je, kada je počela hajka, lično zvao telefonom i rekao da kao stranka stoje iza mene. Slično mi je rekao i Marko Jakšić, konsultovao se sa svojom centralom DSS-a u Beogradu, oni su mi isto preko njega poručili da stoje iza mene i da neće dozvoliti da se na ovome završi. I eto, to je sva moja veza sa političkim strankama. Dobio sam čak i neke ponude da se sklonim na sigurno, dok sve ovo ne prođe, ali odbio sam. Makar živeo pod kruškom, ne mrdam odavde, a valjda će na izborima nešto da se promeni, pa da više ne bude ovakvih napada iz Beograda na nas Srbe.

Šta biste mogli da izdvojite kao najveću glupost koju ste pročitali o sebi proteklih nedelja?
- Da su mi „crvene beretke“ ostavile oružje kada su se povlačile sa Kosova 1999. godine. Stvarno ne razumem kako neko može da poveruje u to. Pa, tada sam imao 18 godina!

Koliko vam se život promenio od kada je počela ova hajka?
- Naravno da sve ovo stvara određeni pritisak. Laži ne mogu da prođu, ne samo o meni, nego o bilo kome iz Mitrovice, jer ovde se svi dobro poznajemo. Ne možete vi da optužite nekoga iz Mitrovice da je kriminalac, kad mi među sobom dobro znamo ko je ko i čime se bavi. Od kada je sve ovo počelo, meni stalno prilaze ljudi i bodre me, tako da se zaista ne brinem da će neko odavde da poveruje u te laži. Već sam i izjavio, pa je to štampa u Beogradu prenela: kada bi me Čedomir Jovanović i Vuk Drašković nekim čudom pohvalili, od sramote ne bih smeo da izađem na ulicu. Te neistine zaista ne mogu da prođu. Ali, da osećam pritisak, tenziju neku, to osećam. I ja i moja porodica.

Porodica broji koliko članova?
- Nas četvoro, žena i dvoje dece. Sa ženom sam se upoznao na mostu, na barikadama, pre desetak godina. Tamo smo se i zavoleli, počeli da se zabavljamo, a ubrzo i venčali. Eto, nacionalna linija nas i spojila. Ona isto razmišlja kao i ja, ona je čak bila i ranjena na mostu, još uvek ima gelere po telu, u nogama, jer nisu sve parčiće mogli da joj izvade. Kažem vam, zavoleli smo se tako što smo delili konzerve na mostu, na barikadama. Danas imamo sina od tri godine i ćerku od devet. Ćerka me već zapitkuje šta se to piše o meni po novinama, i tada joj kažem: „Ćero, ima mnogo Zvonka Veselinovića, nisam ja taj o kome pišu“. Šta drugo da kažem detetu?!

Autor: Miodrag Zarković
Izvor: Pečat, 13. oktobar 2011.

http://rapid.forumsr.net

Sponsored content


Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu